Građani sve teže izmiruju dugovanja prema bankama

Oko 80 odsto građana Srbije svakog meseca hvata se za glavu kada im stigne rata kredita na naplatu. Zbog galopirajućeg rasta deviznog kursa, sve teže izmiruju svoja dugovanja prema bankama. Ali, i bankare boli glava - sve je veća neizvesnost da povrate pozajmljeno i zarade na kamatama. Jer, plate su manje, otkazi na poslu češći, dinar iz dana u dan slabiji, a život skuplji... Ako treba da se bira između otplate kreditne rate i kupovine hrane - zna se šta ima prednost.

Briga i banaka i građana je najveća upravo kod otplate stambenih pozajmica. To su dugoročni zajmovi odobreni u velikim iznosima. Trenutno Nacionalna korporacija za osiguranje kredita otplaćuje bankama 70 stambenih pozajmica, jer građani koji su se zadužili nemaju za rate. Korporacija plaća dug tri meseca, a potom, ako zajmotražilac i dalje nema novca, ti stanovi će otići na doboš. Lane je bilo aktivirano 36 hipoteka.

Banke kroz hipoteku mogu da naplate ove kredite, ali nisu baš srećne zbog ove mogućnosti. Jer, sada je malo interesenata za kupovinu nekretnina i vrlo teško može da se postigne tražena cena. Dakle, mala vajda od hipoteke.

Bankari nisu u boljoj situaciji kada je u pitanju prinudna naplata ni ostalih vrsta kredita. Snose sami troškove, na primer, ako klijent ostane bez posla i nema imovinu, a otplaćuje gotovinski, potrošački ili zajam preko kreditne kartice i dozvoljenog minusa. U ovakvim situacijama banka nema način da dođe do svog novca i ako klijenta tuži sudu. Banke, kažu advokati, ostaju „kratkih rukava“.

Ukoliko građanin ima stalni posao i redovno prima platu, banka ima pravo da stavi administrativnu zabranu. U tom slučaju, od plate se prvo odbija rata kredita i uplaćuje bankama. Naravno, sve su ovo „neprijatne priče“ i bankari uvek gledaju da bar donekle spasu svoj novac pomažući klijentu u nevolji.

Šta građani koji upadnu u probleme sa otplatom mogu da učine da ih „premoste“? Bankari kažu da je refinansiranje „slamka spasa“. Zbog toga većina banaka nudi zajmove za objedinjavanje svih obaveza prema bankama sa produženim rokom otplate i do 114 meseci.
Kada klijent kasni sa otplatom zajma, iz bilo kog razloga, trebalo bi najpre da razgovara sa svojim bankarom. Time se najlakše nalazi rešenje da se ne bi dospelo na listu Kreditnog biroa. Ukoliko neko nije u mogućnosti da dva meseca uplaćuje rate, to evidentira Kreditni biro. Dužniku se automatski smanjuje mogućnost da novim zajmom reši problem. Takvom klijentu malo koja banka će odobriti kredit.
Kada klijent kasni sa uplatom rate kredita, banka obično reaguje već posle tri dana - poziva ga telefonom i obaveštava da nije izmirio svoju obavezu. Ukoliko se do kraja meseca ne uplati rata, stiže prva opomena, a trošak slanja pada na klijenta. Nakon toga sledi i druga opomena. Ukoliko se rata ne plati dva meseca, kašnjenje beleži Kreditni biro, a banka pokreće sudski spor.

(V.novosti)

U Srbiji najtraženiji krediti za refinansiranje dugova

Pozajmljuju da vrate dugove

Od početka godine, prema podacima Udruženja banka, ukupni dug građana za kredite bankama povećan je tokom aprila za 1,5 odsto u odnosu na mart i iznosi 429,68 milijardi dinara. Procentualno posmatrano, najveći rast od čak 7,8 odsto zabeležila je kategorija „ostalih” kredita, među kojima najveći deo čine zajmovi za refinansiranje, za koje građani sada duguju više od 38 milijardi dinara.

Banke u svojoj ponudi imaju kredite za refinansiranje indeksirane u evrima, a sve više i dinarske. Ono na što u startu građani moraju da računaju jeste naknada banke koja iznosi od dva do 2,5 odsto na vrednost kredita. Uglavnom banke ovu vrstu zajma odobravaju bez depozita, učešća i žiranata. Poslednjih dana, primetno je da banke snižavaju kamatne stope za dinarske kredite pa i za ovu kategoriju zajma. To je slučaj sa „Folks bankom”. Efektivna kamatna stopa sada je 18,56 odsto i fiksna je.

- Zahtev za refinansiranje podnosi se na osnovu potvrde o stanju duga, bilo da je reč o kreditu, kreditnim karticama ili dozvoljenog minusa koje su odobrile druge banke. Dosadašnja praksa pokazala je da klijenti lakše i ekonomičnije upravljaju svojim sredstvima ukoliko su sva dugovanja svedena na jedan kredit - objašnjavaju u „Folks banci”.

Zbog velikog interesovanja, kako objašnjavaju u „Eurobanci EFG” odlučili su da obnove ponudu potrošačkih kredita u dinarima sa fiksnom kamatnom stopom, koja može da se upotrebi za refinansiranje postojećih kredita ili dugova po kreditnim karticama. U prve tri godine otplate, kamatna stopa je fiksna.
Odnedavno u ponudi „Pireus banke” su krediti za refinansiranje i to u evrima i dinarima, koji se mogu iskoristiti za vraćanje starih kredita kod drugih banaka i lizing kuća. „Erste banka” takođe ima ove kredite, s tim da, ukoliko je rok otplate do godinu dana, zaračunava se fiksna kamatna stopa, dok preko tog roka, ona je promenljiva. U „Komercijalnoj banci” klijenti mogu da dobiju gotovinski kredit u dinarima za refinansiranje bez žiranata, dok je žirant potreban za ostale građane.

Sve više onih koji kasne sa otplatom

Iako je Narodna banka Srbije donela odluku da banke mogu da povećaju limit opterećenja plate ratama sa 30 na 40 odsto, dok u slučaju stambenih zajmova sa 50 na 60 odsto, mnoge banke ovu meru još ne sprovode u praksi. Razlog je taj što mnogi klijenti kasne sa otplatom zajmova pa se banke nerado odlučuju da omoguće više prostora građanima za zaduživanje.

(Blic)